В статье обоснованы методы оценки, социальные факторы, порядок налогообложения и условия организации и особенности передачи земель в качестве собственности физическим и юридическим лицам, а также обоснованы механизмы реформирования системы землепользования на основе субаренды земель в фермерских хозяйствах, временного пользования земельного участка или его части дехканского хозяйства и владельца приусадебной земли. Разработаны предложения по совершенствованию экономико-правового состояния сельскохозяйственного землепользования посредством введения изменений и дополнений в законы, обоснованию порядка передачи права пожизненного наследуемого владения земельным участком дехканским хозяйством и владельцем приусадебной земли в залог для получения банковского кредита.
In the global aspect, problems associated with irrigation and land reclamation are being studied globally, especially in regions with arid and semiarid zones. Agriculture is based on irrigated agriculture in the arid and semiarid regions (Uzbekistan, Central Asian countries). There are many problems such as poor soil conditions and land quality, salinization and pollution of irrigated soils, groundwater and water sources. All these problems negatively affect the ecological environment, and one of the reasons for their appearance is the improper water management of irrigation systems. Soil salinization is considered from two sides, the first as a process that appeared for natural reasons and conditions. The second one is the intervention of people in the irrigation process. The highest salinity occurs when people intervene in the ecosystem. The biggest problem in Central Asia is the Aral Sea disaster, the depletion of its water resources. The consequences of this disaster were salinization in irrigated agriculture. This problem is common in Central Asia for over 8 thousand years.
Ушбу мақолада бугунги кунда деградацияга учраган суғориладиган ерларни тиклаш ва фойдаланишга киритиш ва қайта тикланган ерлардан фойдаланиш барқарорлигини таъминлашнинг муҳим йўналишлари бўйича олиб борилган тадқиқот натижалари бўйича таклифлар асосланган.
Ushbu maqola viloyat yer resurslarini boshqarishni takomillashtirish negizida yerdan foydalanishni boshqarish tizimi samaradorligini oshirishga qaratilgan. Yer tabiiy resurs, umummilliy boylik sifatida jamiyat hayotida uning iqtisodiy-ijtimoiy rivojlanishi yo‘lida siyosiy, huquqiy jihatdan kelajakda yerdan foydalanish istiqbollari hisobga olingan holda takomillashuvi muhim hisoblanadi. Ayniqsa, yer resurslaridan foydalanishda teng huquqlilikni ta’minlash, yer resurslarini tartibga solishning iqtisodiy mexanizmini ro‘lini oshirish kabi masalalar sohaga raqamli axborot texnologiyalarini keng joriy qilish bilan xal etilmoqda.
Мақолада статистик, ҳисоб-китоб, илмий мушоҳада таҳлил ва ҳулосалаш усулларини қўллаган ҳолда мамлакатнинг суғориладиган қишлоқ хўжалиги ерларидан фойдаланиш самарадорлигини тубдан оширишда, турли сабаблар билан қишлоқ хўжалиги айланмасидан чиқиб кетган ерларни қайтаришда катта иқтисодий имконятларга эга бўлган кластерларнинг ўрни ва рўли назарий жиҳатдан кўрсатиб берилган; республика раҳбарияти ва ҳуқуқий томонидан турли йўналишлардаги агрокластерларни ташкил этиш ва ривожлантиришга доир қабул қилинган норматив ҳужжатларга асосланган ҳолда бундай тузилмаларни жойларда мувофақиятли фаолият юритаётганлиги аниқ манбаларга таянган ҳолда эътироф этилмайди; жойларда фаолият юритаётган пахта-тўқимачилик кластерлари ўзларининг иқтисодий ва молиявий имконятларидан фойдаланганлари ҳолда қишлоқ хўжалиги айланмасидан чиқиб кетган экин ерларини қайтариш бўйича кейинги йилларда амалга оширилаётган тадбирларининг бераётган аниқ самаралари ёритилган; бундай тизимни мамлакатда янада ривожлантириш бўйича ҳозирга қадар сақланиб қолаётган муаммолар ҳамда уларнибартараф этиш зарурлиги аниқ манбалар негизида кўрсатиб берилган.
В статье изложены вопросы касательно использования и охраны земель в аграрной сфере, разработаны предложения и рекомендации.
Мақола ер ресурсларини бошқариш тизимида қишлоқ хўжалиги ерларидан фойдаланишнинг ўрни ва аҳамияти, қишлоқ хўжалиги ишлаб чиқаришида ер ресурсларини роли берилган. Республикамизда қишлоқ хўжалиги ерлари майдони ва уларнинг сифат ҳолати тахлил қилинган. Ер ресурсларини бошқариш тизимида қишлоқ хўжалиги ерларидан фойдаланиш тизими ўрганилган ва ёритилган. Қишлоқ хўжалигида ишлаб чиқаришнинг асосий омиллари ер, капитал ва меҳнат, шунингдек, инновациялар, тадбиркорлик ва иқлим шароити эканлиги асосланган. Қишлоқ хўжалиги ерларидан фойдаланишнинг қуйи тизимлари ёритиб берилган.
Сўнгги йилларда республикада ер участкаларидан оқилона ва мақсадли фойдаланилишини таъминлаш, уларни муҳофаза қилиш, янги ерларни ўзлаштириш ҳамда қайта муомалага киритиш борасида тизимли ишлар амалга оширилмоқда.
В статье проведен сравнительный анализ социальной, экономической и экологической значимости охраны земель в Узбекистане.
Мақолада аналитик таҳлил, илмий мушоҳада ва монографик тадқиқот усулларига асосланган ҳолда республикамизда амалга оширилаётган ер ислоҳотининг муҳим гаровларидан бири бўлган ерларнинг миқдорий ҳисобининг аҳамияти, ҳусусан, маъмурий туманларда ва шаҳарларда тузилаётган ер баланси (ҳисоботи)да йўл қўйилаётган ҳато камчиликлар кўрсатиб берилган, уларни бартараф этиш, бунда ерларнинг миқдорий ҳисобини ҳаққонийлиги ва шаффофлигини таъминлаш жараёнида ўтказиладиган ерларни ёппасига хатлови натижаларини асос сифатида қобул қилиш бўйича аниқ амалий таклиф ва тавсиялар берилган.
Ер — умуммиллий бойлигимиз. у давлат муҳофазасида ва ундан оқилона фойдаланиш эса ҳар биримизнинг бурчимиз ҳисобланади. Бу Конституциямизда ҳам алоҳида модда билан мустаҳкамлаб қўйилган. Мамлакатимиз иқтисодиётини ривожлантириш ҳамда аҳоли бандлигини таъминлашда ернинг аҳамияти беқиёс эканлиги ҳеч кимга сир эмас.
В статье проведен сравнительный анализ роли экологического контроля в охране земель в Узбекистане.
Ushbu maqolada yer resurslarini boshqarish bilan bog‘liq ko‘plab muammolar to’grisida fikr yuritilgan. Yer resurslarini boshqarish nafaqat tadbirkorlar, investorlar, klasterlar, dehqon va fermer xo‘jaliklarining yerlardan samarali foydalanishiga, balki yangi ish o‘rinlari yaratish, kambag‘allikni qisqartirish, oziq-ovqat xavfsizligini ta’minlash, ishlab chiqarish raqobatdoshligini va eksport salohiyatini oshirish kabi eng muhim ustuvor masalalarni yechish kabi bir qator muommolar batafsil yoritilgan.
Ushbu maqolada yer resurslaridan foydalanishda hamda fermer xo’jaliklari faoliyati davrida duch keladigan omillar to’grisida fikr yuritilgan. Fermer xo‘jaliklari yer maydonlarini maqbullashtirish va unga ta’sir etadigan agroiqlim resurslari, aholi soni va joylashuvi, yer va suv resurslari va transport kabi bir qator omillar batafsil yoritilgan.
Мақолада бузилган ерларни рекултивация қилиш зарурати ва ушбу тадбирни амалга оширишда ер бошқарувининг роли келтирилган.